Pad

Propadam, a ti mi pomažeš,
sve manje onih koji me vole,
ako zaškripi, ti malo podmažeš
da bez problema klizim na dole.
Do groba sam ti zahvalan ženo
zato što sunovrat teče glatko,
zašto da silazim postepeno
kad mogu odmah, za vreme kratko.
Kako me vredno u propast vučeš,
meni je nebitno, a ti se duriš
najbolje da me usput dotučeš
i na brzinu dokusuriš.
Ja ću redovno da se javim
ako preživim kad na dno stignem,
kada se konačno strmoglavim
ne želim da se ponovo dignem.
Padam kao padobranac
kad pogresan uzme ranac,
ti kao noj zabi glavu u pesak
ne vidiš pad, ne cuješ tresak.