Neću da ispadnem životinja

Zasto tebe da nosim na dusi,
nema smisla da ratujem s tobom,
dobra moja, idi s milim Bogom,
ne znam sta cu sam sa samim sobom.
Prosao sam davno cmakanje u parku,
drzanje za ruke, lezanje na travi,
na prodajem zvezde ni sarene laze,
suvise me toga zviznulo po glavi.
Mogu da ti valjam samo dva — tri dana,
u osecanjima uzasno sam stedljiv,
ja sam solunac vagon restorana,
priznajem da sam neupotrebljiv.
Necu da ispadnem zivotinja,
ja ne umem u dvoje da trajem,
ja sam ti ljubavna sirotinja,
otimam a nista ne dajem.