Verno pseto

Кад будем матор, никакав и ћелав
Кад не будем вредан пола лоше строфе
Када беле мишеве појурим по столу
Када будем готов, близу катастрофе
Кад не будем вредан по' луле дувана
Кад заглавим негде у последњој рупи
Кад постанем човек са хиљаду мана
Онда буди права, онда ме покупи
Стави ме у топло, полако ме лечи
Читала си како животиње кроте
Лекови нек буду погледи и реци
Исцедићеш ваљда коју кап доброте
Кад опет од мене направиш човека
И када ме спасеш од људи и буке
Остаћу са тобом до краја свог века
Спреман и да лижем со из твоје руке
Имаћеш на крају
Када прође све то
Оно што си хтела
Своје верно псето