Zorka

I dve tri ulice što seku se kod pošte
Dim iz usta, hladno je
Vrele ruke tresu se
Od straha ja zaustavljam korake
Žedni krvi, mladi divovi u uniformi
I okovan u gvožde izlazi moj drug…
Prilazi mi čovek žut od besa
Traži, ja mu dajem
Pita, ja mu kažem
«Žao mi je
Ja te stvarno ne razumem.»
Ćutim, mislim
Teško vreme, male plate…
…ljuti su na sebe same
Pa sve biju bez koncepcije…
Ma nek' rade svoje, živ da ostanem ja samo
Ima dana, proći će i vreme mladih partizana
«Ne tuci me, čiko
Naći ću te kad porastem
Ne tuci me, čiko
Naći ću te kad porastem
Sigurno»
Urlaj…
«Ja te stvarno ne razumem.»