Koma

Neko me mrzi, pa mi se sveti
Moje su reči koferi prazni
Ne znam šta želim
I niko sada ne može da zna
Šta stvarno osećam ja
Ti se bojiš
Ti se bojiš
Da ne povrediš glavu
Ja te molim da mi pokloniš
Jedan osmeh pre odlaska
I niko sada ne može da zna
Šta stvarno osećam ja
Sunce odavno prepreke lomi
Oblačan dan je korak ka komi
Curi niz lice jeftina suza
Voz u daljini, vetar ga vodi
Odlazi neko drag, ka svojoj sreći
Slobodan čovek u svojoj vreći
Budi se
Budi se dugo…