Minut Sa Njom

Kraj decembra dve hiljade neke,
hladan, iznajmljen stan,
ja cekam da se ona probudi
pa onda može da pocne dan.
Ljudi se raduju u vreme praznika,
borim se s tugom kako znam,
mene ubija vremenska razlika
hiljade ljudi, ja sasvim sam.
Prošlost ko gumicom izbrisana,
nek me se odrekne najbliža rodbina,
svakog dana, preko okeana
vuku se reci k’o gladna godina.
Kako je sve to pocelo?
Kao iz vedra neba grom,
kada bi bila kraj mene sada;
godinu dajem za minut sa njom.