Kraj

Osjecam nemir
Tvoji prsti cisti su nemir
U mojoj kosi
Ne dotici me se
A bilo bi drugacije
Da ponekad uhvatis moj pogled
Previse osluskujes
A ne cujes srce moje
Naizgled tako divno, a tako isprazno
Presuti moje ime jer je stvarno nebitno
Naizgled tako divno dok sve je cista laz
Smijemo se i cekamo kraj, kraj, kraj…
Ne postoje rijeci
Tako velike ni tako glasne
Ma nista ustvari
I ne dotici me se…