Misli o moći

Da odvojim od kukolja ito, ja biæu nam sito i da dodam pritom ko razmi lja
plitko biæe mleven sitno
Ja sa jo par drugova tangenta usnulih smo krugova sve zbog srca drhtaja
neshvaæena grupa nesudjeno luta tra i ta? ko to zna? valjda ono to je sreæa
sama i usput brdo znanja a samo znam ja do tada po cenu ivota to je neprestana
potraga ali putem skroz zamke vrebaju svakakve ko to sada zla zlatna arena i
sjajna preèica je most ali posle prvog koraka moja noga propada jer ga ne
mogadoh preæi noseæi na pleæi teret znanja krhkoga to od najvi ih vrhova je
veæi vièem stani skreæi ali takva je sudba gubim dobrog druga na drugoj je
strani veæ i dani su mu odbrojani shvatam te im putu te em zato ja ne mogu tuda
ja moram preko brda!
U trku sam se na ao obavijen maglom kako bez cilja lutam veènosti dostojan
trenutak napravi mesta viziji puta pogled sa ruku sklonih u praznini misli
izdanak stvorih zavet istini polo ih i zatim u nepoznato zaronih braæa mi po
postanku koje vremenom poèeh drugovima da zovem pored mene sada hodaju ko jedno
pravca dr imo se note ipak nejaki ne moga e se izboriti sa silinom od
nepoznatog straha poljuljana misao to obasja im lak i put uze maha zaslepljeni
sreæe prividom u zamke èeljusti u eta e prevareni eljom im nametnutom u
veènosti tminu zaluta e sa tuge kamenom oko srca bez osvrta odlazim dalje kroz
maglu nazirem obrise uzvi enja ka èijem vrhu put me alje
Pola puta iza sebe, ispred neobièna gora les
Kroz redove se iri vest: vreme je za poslednji test
Gde ratnikove svest stavlja se na vagu, da li je jak
Da nastavi sagu. teret znanja, koji nosi, vidi se u tragu
Koji ostavlja za sobom. vaga preliva
Kap po kap delu dobrom, celiva
Svaku ranu steèenu borbom
Sada korak postao je br i, put postao je du i
Razum koji skrene veèno ostaje da kru i
U samoæi, beznade no tra eæi svoje mesto moæi
Dugo sam po bespuæu tragao dok nisam na ao drevno brdo isku enja to ga èine i
blato i zlato i na vrhu mudrosti plato
Dugo sam dobro i zlo vagao gde broj nam se osuo ali sad smo èvrsto zajedno
oslonac jedan drugom
Prljav tinu i blato savladasmo lako ali ne uspe svako jer poti teni zaostatkom
da br e premoste litice koraèa e od ivice do ivice sa zlatom a bli eæi se
visini ono dobija na èistini a u blizini vrha svaka ivica je krhka
Otvaram oèi pa ja sam veæ na mestu moæi meditacija put sa koga mnogi neæe doæi
na poèetak nas vraæa misao opstala u vremenu postala je jaèa izgubljen u snu
izgubljen na javi duh odlutalih tra eæi put pravi jasno za kajanje je kasno
nema nas mnogo ostali su probrani sposobni u odbrani za nalete spolja spremni
svako na svojoj strani ne gledam preko ledja tamo sam drugove poredjao ovo je
sreæa ovde smo veèno
Beprekorno spokojan daljinu sada posmatram dokle pogled se e mno tvo onih koji
mestu moæi te e podle e u zlatne mre e upleteni zbog gre ke poku aj da be e sve
vi e nit ste e iscrpljeni ostaju da le e…
Drhtaj stalne energije izvorne unosi nemire oseæaj nesklada telom previre
zbunjen ne vidim neprijatelje bacam pogled na drugove da li neko pokleknuo je u
odbrani su rupe nemoguæe borbe ne vidim tragove osvrt mestu moæi tamo slike
pomame o tricom neèiste namere uljezi iznutra ne sa strane bolno mesta
skrnavljenje poverenja koprena sada se skida uljez ima lika moga saputnika tada
od jednog puta postala su dva neoèekivana izdaja
I pre borbe poèetka moja nazire se pobeda ali èemu to kad ne umanjuje gubitak
sjaja ovog mesta suvi e je velika tuga da li zbog mesta da li zbog druga svu
snagu usmeravam kuda njihove elje vode gde pod naglim teretom snage i
izgubljenog zajedni tva ru e se stubovi pohlepe i oni sami ostaju zatrpani
razilazi se pra ina iz nje izbija svetlost sreæan sam jer shvatam obnovljenu
svetost preostali i iskrenosti zato sada ponovo su isto i sjaj i mesto
Otvaram oèi pa ja sam veæ na mestu moæi sekund ili stoleæa ja napu tam
meditaciju u tom stanju oko mene svi su tu i dalje u snu da li ovo slike pro
losti ili buduænosti bejahu boravim u pitanju da re im ovu zagonetku nejasnu
ponovo se koncetri em i zaranjam u nju