Pusti

Dižemo silne zidove
Svojih ego tripova
A iza njih smo usamljene skitnice
Najgore je kad desi se
Da u trenu nestane
Ono što gradili smo
Sad je prazan hram
Kako se lako odreći
Jedni drugoga
Sve svete stvari
Danas ništa ne znače
Negdje u tami prkosi
Pravednik koji doziva
Vjetar što utjehom će izbrisati bol
Pusti nek' misle što hoće…
Opet prkosim u tami
Ovog puta nema vraćanja
Ja sam pravednik ovo su nepravedna sjećanja
Pamtim sreću koja traje duplo manje
Malo procvjeta pa se pretvori u sranje
I kad postanem pric drugi dan sam opet žaba
Umoran i nemoćan ko neka stara baba-
Sve je usporeno opet osjećam se grogi
Sve što boli u trbuhu mi se se zdrobi
Odbijam bit' provociran
Odbijam bit' iznerviran
Odbijam bit' drogiran, pijan, izoliran
Zašto više nismo ljudi dobre volje?
Zašto naše ne valja a tuđe je bolje?
Zašto sve što raste mi režemo u korijenu?
Zašto nepromjenjivi obećavaju promjenu?
A svijet je nekad lijep kada gledam ga takvog
Na njemu nema dosta hrane al'
Ima metak za svakog…
Zašto dižu se zidovi stvoreni iz boli
I tko su svi ti umjetni idoli?
Govore sorry kad za milost se moli
A reklame im govore kako se živi i voli
Zato opet opet idem nazad
Duboko ispod
Dublje nego ikad gdje visoko je pod
I bit će mi dobro
Sve nevažno proć' će
A do tada puštam ih nek' misle šta hoće
PUSTI!
Pusti nek' misle što hoće…