Bube

Urlaš. Gledam te. Ne vidiš. Predam se:
Preda se ređam sve nerede pređašnje
Bum. Puklo je. Tu. I sad
Nas dvoje, naš plan, naš raj. Kraj
I stan je još manji no juče. Vazduh
Težak od reči i srdžbe. Barut
Cilja sa usne na duše. Zalud
Sa ivice crne rupe paljbu
Rečetina rafalno rasipaš. Raštiman glas
Kojim zazivaš spas je laž. Ja znam
Ti ne. Ti bi još. Ti bi nož. Ti bi snoš
Ti bi sve. K’o da treba. K’o da sme
De, vređaj me, prazni se, radi šta moraš
Ali uvrede su ćorak kad je «volim te» psovka
Ova veza je omča, a ne možeš da je pustiš
Pa voliš i mrziš i osobu crpiš. Trpiš
Refren (Nensi):
Žderimo glave jedno drugome još
Zarij mi zube k’o sto smo vežbali i
Srču srca gazi mi bos
Jebimo mater jedno drugome još
(Marčelo)
A posle kresa, posle pljuge — ove čupre biće glupe
Sve je super, ljudi vole to da glume
Vole da vole se svom snagom mržnje
Sub-Zero-vim dodirom i pogledom Meduze
Rutom rutine smo jaki…
Hajde, grli me, deri se, ljubi me, plači
Pa ću ja. Pa ćeš ti. Onda oboje. Pa će mir
Jutro. Novi dan. I stari mi
Nisu li ljudi k’o bube?
One crvene, male, što čudno se pare
Što tripuju par kad veže ih strast
Dupetima spojene, ne znaju šta
I kud, jer jedna kada krene druga hoda unatraške
I neće da se puste, k’o da žele da pate
Nikad zajedno napred. E to smo mi
Uvek naopačke
I prizivam slike kad bejasmo ljudi
Al' sve što tu čuči su pikseli mrtvi
Smrvi me — ćutim, priličim smrti
Ova ljubav je mrtva
Umukni
Outro:
Milenko (Petar Božović) iz filma «Čekaj me, ja sigurno neću doći»
(Miroslav Momčilović, 2009)