Od Kraja Do Kucnog Praga

Od kraja do kućnog praga! Život je pesma stara!
Sudbina nam je borba! Duša nam puna žara!
Na kućnom pragu gube život ko će da ga brani?! Na asfaltu pukotine otvorene rane
Zašto se kurčite i lajete na mene?! A iz sene ko od stene jedan direkt kada
krene?!
Pobednički gen, alfa, nikad ne zaboravi, i žene lavice dinari, evri, dolari
Navikli smo na probleme s' njima smo se rodili u kafani na ulici trošili
provodili
Sad plaćam račune vidim vaša prava lica, možda sad ti veruju al' čuće da si pica
Nemam šta da lažem hoću pare volim život, a deci je poruka da ne veruju nikom!
Slikaju se s' nama kad me vide grle me, u restoranu nas posluže najboljim iz
kuhinje
Imam poštovanje jer ga dajem pa se vraća, vide oblik lobanje znaju da smo braća!
Od kraja do kućnog praga! Život je pesma stara!
Sudbina nam je borba! Duša nam puna žara!
A bili smo mladi golobradi, deca, grad disao je tiho mi bili smo na zgradi!
Ništa nije moglo da nas iznenadi, baš ništa, bilo je napravi il' ukradi ili otmi
Mi smo ponašanje poneli iz kuće, vremenom smo postali nadahnuće
Nastojimo tako da bude u buduće jer nismo pijana priča u svanuće!
Od kraja do kućnog praga! Život je pesma stara!
Sudbina nam je borba! Duša nam puna