Devojka Sa 'Čardaš' Nogama

Nosila je jelek svileni
Kao u pesmi narodnoj
I krstić, znak na lančiću
Da nekog čeka navodno
O, to su bili svatovi
Sve kićeni i zlaćeni
A mi smo bolje svirali
Neg' što smo bili plaćeni
Al' dobro sad…
Nosio sam šal od kašmira
I prsluk protkan tajnama
Baš od takvih su je čuvale
Tetke sa 'ladnim trajnama
K’o srna me je gledala
Žalosnom pesmom sluđena
Čije si pile, pirgavo?
Što nisi meni suđena?
'Ej, da…
Hej, pusti kose pune polena!
'Ajde, baš u inat baba-rogama!
'Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama!
Rekoh joj: «Beži, mani se
I traži bolje partije!
Premala je moja tambura
Da te od kiše sakrije»
Rekoh joj: «Ja sam samo tu
Da vreme brže proleti
Ja nosim čizme skitaljke
Mene je teško voleti…»
Pa da…
Hej, doleti mala senice!
Tu, na moje zlatne čivije!
Vatra šara, tvoje zenice!
Razbij nešto i zaigraj ludo, divije!