Rospija

Kad čujem tvoje korake, u sunčan dan donesu oblake
Za trenutak unište i ono malo muške sujete
A onda mislim da sam lud, jer samo lud zbog tebe reže vene
Ma, kô da ne znam istinu, posle hiljadu i jedne žene
Al' znam da predaću ti se, pre nego rat i započne
Ti si kamen, što za dno me pribija
Mala pokvarena, zla, prava rospija
Ti si kamen, što za dno me pribija
Mala pokvarena, zla, prava rospija
Nezamenjiva, nepobediva
Kad osetim ti dlanove, što večno ruše moje planove
Da nećeš sa mnom kao pre, da ću biti jači od tebe
A onda mislim da sam lud, jer samo lud zbog tebe reže vene
Ma, kô da ne znam istinu, posle hiljadu i jedne žene
Al' znam da predaću ti se, pre nego rat i započne
Ti si kamen, što za dno me pribija
Mala pokvarena, zla, prava rospija
Ti si kamen, što za dno me pribija
Mala pokvarena, zla, prava rospija
Nezamenjiva, nepobediva