Razgovori S Duhom

Usamljen, moram ti priznat da boli me
Jer ja sam poput duha koji vuče se kroz gomile
Nevidljiv, bez mirisa, ne osjećam dodire
I možeš naći vel’ko ništa ispod ljuske prozirne
Snovi me vuku ispod, ne moram ja čak ni spavat'
Emocije mraka u meni su poput oceana
Moja narav me slama, kak' da ti opišem riječima
Osjećam poglede prezira na jebenim leđima
I reci da me poznaš, brijem da je krivo vrijeme
Jer u ovim trenucima ja ne poznam samog sebe
Strah od sjene strašno pere, 22, a k’o malo dijete
Zato venem nakon smjene, borim se ja snagom vjere
Da dovedem se u red, ali previše sam skeptičan
Jer ja i korak naprijed vodimo taj vječni rat
Sjedim sam, posijedim sav, trepnem i osjetim pad
Izmjerim tlak, stvarno ne znam kak' da ja promijenim stav
A njezin dah me nekad vrati, al' to traje sekundu
Mene možeš naći svugdje, al' nikad na pravom putu
Mogu i promijenit' rutu, ne vrijedi, odma' osjeti se
Fakat je sve u meni il' su možda krive smjernice
Promijeni se, u ogledalo vičem «Jebi se!»
Jer nemam oružje sa kojim mogu ja pobijedit stres
Osjeti bijes, širim ga k’o loša osoba
Već toliko vremena žedan sam ja svojeg ponosa
Pričaš sa mnom, isto k’o da pričaš s nikim
Bar jednom shvati, ja i ti nismo isti
One priče su daleko iza, stvarno dugo
Razgovori sa mnom su kao razgovori s duhom
Pričaš sa mnom, isto k’o da pričaš s nikim
Bar jednom shvati, ja i ti nismo isti
One priče su daleko iza, stvarno dugo
Razgovori sa mnom su kao razgovori s duhom
Pokušavam ostat čvrst, dosta hladan, neustrašiv
Ali što se više branim sve se više pletu laži
Tražim način da nekako zadržim svijet u šaci
Al' ja nisam poput onih koji iz prve prijeđu nasip
Pjesmu gasim, jer ona samo svira za goste
A gdje su naši? Razbacani, k’o i kvartovske kocke
Dobro znate 'ko ste, oni žive svoje snove
Dok nas nekoliko treba samo olovku i trosjed
Nisam pozer, svejedno, al' nekad sam nježan i plah
Nekad sam ono kaj pričam, a tada treba mi mač
Mira neda mi vrag i priznam, a jedva me znaš
Previše se vremena osjećam k’o jebena laž
Suprug, uskoro otac, oduvijek sam bio ništa
Moram se promijenit', zatim izbrisati dio priča
Nikom sličan, kad o tome se radi nisko ciljam
Trebali smo mi o svemu popričat', al' nismo nikad
Razgovori s duhom teški su, još više rijetki su
Ja letim svemirom dok ti me gledaš kako sjedim tu
Sa očima praznim, primijetiš to i kažeš jesi glup
U pravu si kada razmišljaš da prekineš sveti krug
I svetinju razaram, sjeti me i odma' pizdim
Čujem jedva tvoje riječi pa mi nekad kažu prolaznici
Mozak bistrim, čujem samo 'ko zna di si, dosta kriv si
Priznam da jesam, al' moram i da ću ostat isti
Pričaš sa mnom, isto k’o da pričaš s nikim
Bar jednom shvati, ja i ti nismo isti
One priče su daleko iza, stvarno dugo
Razgovori sa mnom su kao razgovori s duhom
Pričaš sa mnom, isto k’o da pričaš s nikim
Bar jednom shvati, ja i ti nismo isti
One priče su daleko iza, stvarno dugo
Razgovori sa mnom su kao razgovori s duhom