Srce, ruke i lopata

Domovina naÅ¡a je rodila
Hiljade i hiljade junaka
Jedan od tih delija
To je moj komÅ¡ija Avdija
Nije bio on niti bombaÅ¡
Nije bio on niti sportista
Sve Å¡to je imao od oružja
To su srce, ruke i lopata
Zemlja je bila sruÅ¡ena
Valjalo se dizati iz pepela
Radio je tada Avdija
K’o Å¡to radi deset armija
Jednog je dana, 23. oktobra
Zlatna znacka udarna
Zasjala na njegovim grudima
Dugo ce se sjecati Avdija
Tog jesenjeg podneva
Dugo ce se sjecati
Rijeci jednog od drugova:
«Ti si naÅ¡ ponos, Avdija
Ti si naÅ¡ ponos k’o zastava»
NaÅ¡la se i slika njegova
Usred fabrickih novina
Njegov je dan udaran
A njegov san je
Hiljadu tona za jedan dan
Doðoše nova vremena
Izgubi se negdje Avdija
Zaboravili smo svi na njega
Imamo dovoljno bagera
Samo ponekad
Pred prvi maj
Zovne ga direktor osnovne
Da uvelica proslave
Prièa anegdote i podvige
Tog dana Avdija
Pokupi plakete i ordenje
U okicenom razredu
Pocasno mjesto zauzme
Prije nego pred klince izaðe
Koju ljutu popije
Kao pjesnik Å¡to ne vjeruje
U vlastite stihove